Eko arhitektura

Zastupnici Europskog parlamenta odobrili su novi zakon EU o  energetskoj  učinkovitosti za zgrade, koji će pomoći potrošačima da srežu njihove račune za energiju i EU u cjelini da ostvari svoje klimatske ciljeve  koristeći 20% manje energije u deset godina. Države članice će morati mijenjati svoja pravila o zgradama, tako da sve nove zgrade izgrađene od kraja 2020.godine udovoljavaju visokim standardima uštede energije. Postojeći objekti će morati biti nadograđeni gdje je to moguće.

Ako niste poznavalac fudbala, na ime Garyja Nevillea biste najverovatnije zbunjeno slegnuli ramenima. Oni iole upućeni u fudbalska dešavanja znaju da je Gary jedna od legendi Manchester Uniteda i jedan od igrača sa najviše odigranih utakmica za slavni engleski klub.

Ono što bi i ljubiteljima fudbala bila novost je da je Gary Neville jedan od zaluđenika za “zelenu stvar”. Kao takav, kupio je ovu neverovatnu podzemnu kuću koja troši minimum energije a ujedno je izvanredno funkcionalna, i, ne treba zanemariti, izgleda fantastično. Za dizajn je bila zadužena firma Make Architects.

Izvor:www.sijalica.com

PARAĆIN , 28.09.2009. – Moravsko selo Čepure kod Paraćina, poznato po velikom broju bubrežnih bolesnika, biće prvo selo u centralnoj Srbiji koje će dobiti kanalizaciju po sistemu “mokrog polja”. To znači da će se otpadne seoske vode slivati u polje zasađeno trskom. Posle prirodnog biološkog prečišćavanja, dobijaće se voda druge kategorije, potpuno tehnički ispravna, koja može da odlazi u vodotokove.
Taj projekat, inače veoma skup, uz pomoć opštine i Ministarstva za NIP, realizuje se u Čepuru već tri godine. Uzor je bilo selo Gložane kod Novog Sada gde “mokro polje” godinama funkcioniše. Čepure će biti prvo u užoj Srbiji sa ovakvim specifičnim, biološkim sistemom za prečišćavanje.
U selu uveliko teku radovi na izgradnji kanalizacije i njenom povezivanju sa “poljem”. Ono će trskom biti zasađeno tek kad se stvore uslovi odnosno kad proradi kanalizacija. Aleksandar Milojković, direktor JP “Vodovod”, preduzeća koje izvodi radove, kaže da će to biti za oko mesec dana.
- Čepursko “mokro polje” krajem prošle nedelje obišao je i koordinator projekata NIP za centralnu Srbiju Stevica Spajić. Bio je veoma zadovoljan onim što je video, pa je obećao da će za razvoj kanalizacije u paraćinskoj opštini biti još novca iz republike.
Dalibor Mitić, pomoćnik predsednika opštine Paraćin, objašnjava da je tip kanalizacije sa trskom pionirski, eksperimentalni poduhvat u Srbiji.
- U pitanju je potpuno prirodni sistem prečišćavanja koji ćemo razvijati i u drugim selima gde kanalizacija ne može da se “osloni “ na gradsku. Na ovo “polje” povezaće se i žitelji susednog sela Šavac. Biće još gradnje kanalizacije u opštini Paraćin, jer ćemo ovih dana konkurisati za novac za narednu godinu za sela Striža, Tekija, Donje Vidovo i Glavica – kaže Mitić. U paraćinskiom selima rešen je problem dovođenja zdrave pijaće vode pa je u velikom broju sela izgradnja kanalizacije problem “broj jedan”. Kanalizacija će se graditi istim redom kojim su sela dobijala vodu, mada će za to biti potrebno više vremena, jer je taj vid infrastrukture skuplji od vodovoda.

PRIKLjUČAK 600 EVRA
Cena priključka na kanalizaciju u Čepuru biće 600 evra, plus PDV. Ta cena jedinstvena je za paraćinsku opštinu bez obzira na to gde se kanalizacija gradi, a novac ide u poseban opštinski fond namenjen daljem razvoju kanalizacione mreže u selima.

Izvor: Večernje novosti

Globalna temperatura bi mogla da poraste za četiri stepena Celzijusa do sredine pedesetih godina ovog veka ukoliko se nastavi sadašnji trend emisija gasova s efektom staklene bašte, navedeno je u danas objavljenoj studiji britanskog centra ”Met Ofis Hadli”.

Ove nepovoljne prognoze su u skladu s prošlonedeljnim izveštajem Ujedinjenih nacija, u kojem je upozoreno da klimatske promene nadmašuju najgore scenarije koje je 2007. prognozirao Međuvladin panel UN za klimatske promene (IPCC).
Lideri najvećih emitera gasova s efektom staklene bašte prihvatili su u junu stavove naučnika da temperature ne bi smele da porastu više od dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa da bi se izbegle opasne promene klime na našoj planeti. IPCC, koji je 2007. podelio Nobelovu nagladu za mir, ranije je prognozirao da bi globalna temperatura mogla porasti četiri stepena do kraja 50-ih godina, a najnoviji izveštaj potvrđuje da bi do takvog zagrevanja moglo doći i ranije, do sredine pedesetih godina ovog veka.
Oko 190 zemalja će na sastanku u Kopenhagenu u decembru pokušati da postigne sporazum o načinima na koje bi se moglo usporiti globalno zagrevanje.
Naučnici su predočili da je temperatura na našoj planeti porasla 0,7 stepeni Celzijusa tokom prošlog veka. Globalno otopljavanje za prosečno četiri stepena maskira još veća regionalna povećanja, uključujući rast veći od 15 stepeni u delovima Arktika i od deset stepeni u zapadnoj i južnoj Africi. Tako veliki porast temperatura na Arktiku bi, sem otapanja zaleđenog mora, mogao da dovede i do otapanja večito zaleđenog tla koje je do sada zadržavalo u sebi metan, gas s jakim efektom staklene bašte, što bi podstaklo dalje zagrevanje.
Naučnici ukazuju da postoje potencijalno prilično negativne posledice jer bi, između ostalog, kišne padavine u ovom veku mogle opasti za petinu ili još više u delovima Afrike, Centralne Amerike, Mediterana, priobalne Australije, što je “potencijalno ekstremnije” nego što je 2007. prognozirao IPCC.

Izvor:  Blic.rs  28.08.2009.

BEOGRAD, 18.09.2009. – Zakon o racionalnoj upotrebi energije, na čijem nacrtu trenutno zajedno rade ministarstva energetike i životne sredine i Agencija za energetsku efikasnost, najverovatnije će sadržati i programe uvođenja energetski efikasnih sijalica u domaćinstva – otkriva za „Novosti“ Radislav Momirov, pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje.
Ovo ministarstvo će biti uključeno u edukaciju građana, a u saradnji sa Ministarstvom prosvete planira i uvođenje ekologije kao izbornog predmeta u osnovnim školama, čiji će se deo predmeta odnositi i na energetsku efikasnost sa ekološkog aspekta.
- U EU je stupila na snagu zabrana proizvodnje i uvoza klasičnih sijalica od 100 vati. Međutim, odluka EU ne znači automatsku zabranu ovih proizvoda na tržištu Srbije.
Na pitanje „Novosti“ koja je prednost ekoloških sijalica u uštedi energije i smanjenja zagađenja ugljen-dioksidom, najvećim krivcem za globalno otopljavanje, Momirov ističe:
- Klasične sijalice pretvaraju svega pet odsto utrošene energije u svetlost, dok ostatak troše na toplotu. – Ekološke, ili kako se još popularno zovu štedljive sijalice su tri do pet puta efikasnije. Upotrebom ovakvih sijalica štedi se električna energija iz elektrana na fosilna goriva koje bi svojim radom emitovale ugljen-dioksid, sumpor-dioksid i pepeo. Ne treba zaboraviti da su 62 odsto instalisanih kapaciteta EPS-a elektrane na fosilna goriva.
Naš sagovornik kaže da ako bismo jednu standardnu sijalicu od 60 vati zamenili štedljivom sijalicom iste svetlosne jačine, emisija ekološki neprihvatljivog ugljen-dioksida bi se na godišnjem nivou smanjila za 30 kilograma.

SKUPLjE, ALI ISPLATIVIJE
- Ekonomska kriza doprinela je da se građani opredeljuju za jeftinije klasične sijalice – naglašava Momirov. – Cena štedljivih sijalica na našem tržištu kreće se od 300 do 700 dinara, dok je cena klasičnih – od 30 do 50 dinara. Međutim, građani nisu dovoljno informisani. Jer, kupujući jeftinije sijalice imaju veće izdatke kućnog budžeta na duži period za sredstva rasvete. Drugi razlog za korišćenje klasičnih sijalica je neprilagođena boja emitovane svetlosti štedljivih sijalica, na koju građani nisu navikli. Nova tehnološka rešenja već sada eliminišu ovaj efekat.